Ja u ljubav verujem

Pitam se...

milica80 | 22 Februar, 2008 14:34

Budna sam. Pijuckam svoju prvu jutarnju kafu i listam novine. Osecam se spokojno i mirno. Dugo sam tezila tome.

Izlazim na terasu. Podizem glavu prema suncu, zmurim i pustam da me sunce pece po licu. Trze me smeh deteta iz susednog dvorista.Gledam ga i pomislih, kako zelim da budem tako bezbrizna. Smejem se i jos jednom pomislih kako sam srecna.

A, onda, na pamet mi pade on. Zapitah se kakva su njegova jutra. Da li zoru docekuje budan kao i ja? Ima li i on svoj mali svet i oko njega kineski zid? Pitam se... Volela bih da znam...Da li zeli da odem od njega ili da mu pridjem blize? Ma pitam se...Bezi li on to od sebe ili od mene?

Nikada necu dobiti odgovore. A, zar je i vazno? On je u mojim mislima, on je u mojim recima.On je u meni i svuda oko mene. Zar neko moze imati vise od toga?

Ja njega nemam stvarno. Verovatno ga nikada necu ni imati. Ali, davno sam prestala da mislim da postoji samo ono sto mogu da dotaknem. Za mene postoji on..nedodirljiv.

Pitam se da li zna , da postoji neko ko misli na njega? Pitam se da li ce ikada saznati da nije sam..Pitam se, i ostacu bez odgovora...Ali, mozda je tako bolje..

O, ne, ja nisam luda. Ja sada idem da uzivam u ovom danu,koji sam od Boga na poklon dobila. Idem da se smejem i da jos nekom ucinim dan veselijim.

A, ti ostani skriven i znaj da se ja pitam, ali odgovor ne zelim cuti.