Ja u ljubav verujem

Ja nisam sama, samnom je moja samoca

milica80 | 21 Februar, 2008 22:04

Nocas si mi opet u san dosao. Potrebno mi je da ti kazem, a, znam neces me cuti. Proslo je puno vremena od kada smo se rastali, ali jos uvek osecam miris tvoje koze, cujem tvoj smeh i kako me zoves "malena moja". A, bila sam klinka sa zelenim ocima, crnom kosom i punim dzepom snova.Snovi su iscezli, vise nisam klinka, ali ti si mi jos uvek u mislima.

I, sada kada te sretnem, ucinis ono sto niko posle tebe nije mogao. Drhte mi kolena, srce lupa, a ja se pitam:gde smo pogresili. Jesmo li bili previse mladi, previse ludi ili jednostavno nismo bili jedno za drugo.Ali onda, kada smo se prvi put sreli, nasi pogledi su govorili sve Da, bilo je smesno....Ja srednjoskolka, koja se kliza na plasticnoj kesi u hodniku nase skole. Ti zapanjen, pitas me pokretom ruke jesam li normalna, a ja ti se plazim. Ali tada je svet bio moj, nisam ni sanjala da ces ostaviti takav trag u mom srcu, koji nikada ne mogu izbrisati. O, da. Znam sta si rekao. Stvorio si me da svakom budem dobra samo tebi ne. Ali prevario si se...Ja jedino sebi ne valjam. A, to je najgore od svega.Covek u pustinji, nije isto sto i pustinja u coveku.

Sta nam se dogodilo? Mnogo puta sam razmisljala o tome. Borili smo se sa vetrenjacama. Borili smo se nepobedivim.Ali zasto si mi davao nadu? Zasto si me terao da verujem? Poslusala sam te...Vise nikada nikome nisam verovala.

Dve godine, samo nase...Nase setnje, nasa klupa u porti, nasa pesma, nasa ljubav...moja tuga.

More..Sedis na plazi, ja ti masem iz vode, a tebi se ljudi okolo smeju jer drzis naopako novine.

Ja i ti..Vracamo se iz grada, ja se spoticem dok hodam, a ti me cvrsto drzis za ruku i hranis cokoladom. Moja ljubomora, tvoj bes...moja tuga.

I, onda moj hir. Ne zelim vise da te vidim. O, kako nisi znao, da ja ne mislim sve sto kazem.

Tvoja neverica u ocima, moj osmeh..moj srusen svet. Rekao si da me volis, a,ja tebi da je zivot predamnom. Okrenuo si se da odes i kroz saptaj rekao:"Bila si moje sve". Mislila sam , tako je bolje, mislila sam proci ce bol, mislila sam....a, bolje da nisam. Zovem te telefonom.Javljas se posle prvog zvona...spustam slusalicu. Dostojanstvo moje, prokleto da si.

Moj prvi izlazak sa drugim. Moj susret sa tobom. Nas bol. Palim cigaretu, a ti me gledas sa tugom u ocima. Pogledom me pitas, sta se desilo samnom. Ali ja znam. Znam koliko smo se borili, znam koliko smo uticali na nase prijatelje...znam i prva sam je zapalila. Gledam te i stidim se, sama sebe. Srusila sam nase snove, nas mali svet...ali ne boj se platila sam za sve.

Ozenio si se. Bilo je i vreme...Tvoj poziv na dan vencanja..."Nisam te preboleo"

Suze mi naviru na oci, ali u meni se budi strah. Imam nekog, ko nije prestao da se bori. Nekog ko u mene veruje. Necu ponovo izneveriti, onog koji me voli.

Nocas si mi opet u san dosao....Zato ovo pisem. Ne patim vise.